1 Kad se približiše Jeruzalemu te dođoše u Betfagu, na Maslinskoj gori, posla Isus dvojicu učenika 2govoreći: Pođite u selo pred vama i odmah ćete naći privezanu magaricu i uz nju magare. Odriješite ih i dovedite k meni. 3Ako vam tko što rekne, recite: 'Gospodinu trebaju', i odmah će ih pustiti. 4To se dogodi da se ispuni što je rečeno po proroku:

5Recite kćeri Sionskoj: Evo kralj ti tvoj dolazi, krotak, jašuć na magarcu, na magaretu, mladetu magaričinu.

6Učenici odu i učine kako im naredi Isus. 7Dovedu magaricu i magare te stave na njih haljine i Isus uzjaha na njih. 8Silan svijet prostrije svoje haljine po putu, a drugi rezahu grane sa stabala i sterahu ih po putu.

9Mnoštvo pak pred njim i za njim klicaše: Hosana Sinu Davidovu! Blagoslovljen Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Hosana u visinama!

10Kad uđe u Jeruzalem, uskomešao se sav grad i govorio: Tko je ovaj? 11A mnoštvo odgovaraše: To je Prorok, Isus iz Nazareta galilejskoga.

12Isus uđe u Hram i izagna sve koji su prodavali i kupovali u Hramu. Mjenjačima isprevrta stolove i prodavačima golubova klupe. 13Kaže im: Pisamo je: Dom će se moj zvati Dom molitve, a vi od njega činite pećinu razbojničku.

14U Hramu mu priđoše slijepi i hromi i on ih ozdravi. 15A kad glavari svećenički i pismoznanci vidješe čudesa koja učini i djecu što viču Hramom: Hosana Sinu Davidovu!, gnjevni 16mu rekoše: Čuješ li što ovi govore? Kaže im Isus: Da! A niste li čitali: Iz usta djece i dojenčadi sebi si pripravio hvalu? 17On ih ostavi, pođe iz grada u Betaniju te ondje prenoći.

18Ujutro se vraćao u grad i ogladnje. 19Ugleda smokvu kraj puta i priđe k njoj, ali ne nađe na njoj ništa osim lišća pa joj kaže: Ne bilo više ploda s tebe dovijeka! I smokva umah usahnu.

20Vidjevši to, učenici se začude: Kako umah smokva usahnu! 21Isus im odvrati: Zaista, kažem vam, ako budete imali vjeru i ne posumnjate, činit ćete ne samo ovo sa smokvom, nego - reknete li i ovoj gori: 'Digni se i baci u more!', bit će tako. 22I sve što zaištete u molitvi vjerujući, primit ćete.

23I uđe u Hram. Dok je naučavao, pristupiše mu glavari svećenički i starješine narodne te ga upitaše: Kojom vlašću to činiš? Tko ti dade tu vlast? 24Isus im odgovori: I ja ću vas jedno upitati. Ako mi na to odgovorite, ja ću vama kazati kojom vlašću ovo činim. 25Krst Ivanov odakle li bijaše? Od Neba ili od ljudi? A oni umovahu među sobom: Reknemo li 'Od Neba', odvratit će nam: 'Zašto mu, dakle, ne povjerovaste?' 26A reknemo li 'Od ljudi', strah nas je mnoštva. Ta svi Ivana smatraju prorokom. 27Zato odgovore Isusu: Ne znamo. I on njima reče: Ni ja vama neću kazati kojom vlašću ovo činim.

28A što vam se čini? Čovjek neki imao dva sina. Priđe prvomu i reče: 'Sinko, hajde danas na posao u vinograd!' 29On odgovori: 'Neću!' No poslije se predomisli i ode. 30Priđe i drugomu pa mu reče isto tako. A on odgovori: 'Evo me, gospodaru!' i ne ode. 31Koji od te dvojice izvrši volju očevu? Kažu: Onaj prvi. Nato će im Isus: Zaista, kažem vam, carinici i bludnice pretekoše vas u kraljevstvo Božje! 32Doista, Ivan dođe k vama putom pravednosti i vi mu ne povjerovaste, a carinici mu i bludnice povjerovaše. Vi pak, makar to vidjeste, ni kasnije se ne predomisliste da mu povjerujete.

33Drugu prispodobu čujte! Bijaše neki domaćin koji posadi vinograd, ogradi ga ogradom, iskopa u njemu tijesak i podiže kulu pa ga iznajmi vinogradarima i otputova. 34Kad se približilo vrijeme plodova, posla svoje sluge vinogradarima da uzmu njegov urod. 35A vinogradari pograbe njegove sluge pa jednoga istukoše, drugog ubiše, a trećega kamenovaše. 36I opet posla druge sluge, više njih nego prije, ali oni i s njima postupiše jednako. 37Naposljetku posla k njima sina svoga misleći: 'Poštovat će mog sina.' 38Ali kad vinogradari ugledaju sina, rekoše među sobom: 'Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo i imat ćemo baštinu njegovu!' 39I pograbe ga, izbace iz vinograda i ubiju. 40Kada dakle dođe gospodar vinograda, što će učiniti s tim vinogradarima? 41Kažu mu: Opake će nemilo pogubiti, a vinograd iznajmiti drugim vinogradarima što će mu davati urod u svoje vrijeme.

42Kaže im Isus: Zar nikada niste čitali u Pismima: Kamen što ga odbaciše graditelji postade kamen zaglavni. Gospodnje je to djelo - kakvo čudo u očima našim!

43Zato će se - kažem vam - oduzeti od vas kraljevstvo Božje i dat će se narodu koji donosi njegove plodove! ( 44I tko padne na taj kamen, smrskat će se, a na koga on padne, satrt će ga.)

45Kad su glavari svećenički i farizeji čuli te njegove prispodobe, razumjeli su da govori o njima. 46I tražili su da ga uhvate, ali se pobojaše mnoštva jer ga je smatralo prorokom.