1 I uđe u Jerihon. Dok je njime prolazio, 2eto čovjeka imenom Zakej. Bijaše on nadcarinik, i to bogat. 3Želio je vidjeti tko je to Isus, ali ne mogaše od mnoštva jer je bio niska stasa. 4Potrča naprijed, pope se na smokvu da ga vidi jer je onuda imao proći. 5Kad Isus dođe na to mjesto, pogleda gore i reče mu: Zakeju, žurno siđi! Danas mi je proboraviti u tvojoj kući. 6On žurno siđe i primi ga sav radostan. 7A svi koji to vidješe stadoše mrmljati: Čovjeku se grešniku svratio! 8A Zakej usta i reče Gospodinu: Evo, Gospodine, polovicu svog imanja dajem siromasima! I ako sam koga u čemu prevario, vraćam četverostruko. 9Reče mu na to Isus: Danas je došlo spasenje ovoj kući jer i on je sin Abrahamov! 10Ta Sin Čovječji dođe potražiti i spasiti izgubljeno!

11Kako su oni to slušali, dometnu on prispodobu - zato što bijaše nadomak Jeruzalemu i oni mislili da će se umah pojaviti kraljevstvo Božje. 12Reče dakle: Neki je ugledan čovjek imao otputovati u daleku zemlju da primi svoje kraljevstvo pa da se vrati. 13Dozva svojih deset slugu, dade im deset mna i reče: 'Trgujte dok ne dođem.' 14A njegovi ga građani mrzili te poslaše za njim poslanstvo s porukom: 'Nećemo da se ovaj zakralji nad nama.' 15Kad je on primio kraljevstvo i vratio se, naredi da mu dozovu one sluge kojima je predao novac da sazna što su zaradili. 16Pristupi prvi i reče: 'Gospodaru, tvoja mna donije deset mna.' 17Reče mu: 'Valjaš, slugo dobri! U najmanjem si bio vjeran, vladaj nad deset gradova!' 18Dođe i drugi govoreći: 'Mna je tvoja, gospodaru, donijela pet mna.' 19I tomu reče: 'I ti budi nad pet gradova!' 20Treći, opet dođe govoreći: 'Gospodaru, evo ti tvoje mne. Držao sam je pohranjenu u rupcu. 21Bojao sam te se jer si čovjek strog: uzimaš što nisi pohranio, žanješ što nisi posijao.' 22Kaže mu: 'Iz tvojih te usta sudim, zli slugo! Znao si da sam čovjek strog, da uzimam što nisam pohranio i žanjem što nisam posijao? 23Zašto onda nisi uložio moj novac u novčarnicu? Ja bih ga po povratku podigao s dobitkom.' 24Nato reče nazočnima: 'Uzmite od njega mnu i dajte onomu koji ih ima deset.' 25Rekoše mu: 'Gospodaru, ta već ima deset mna!' 26Kažem vam: svakomu koji ima još će se dati, a od onoga koji nema oduzet će se i ono što ima. 27A moje neprijatelje - one koji me ne htjedoše za kralja - dovedite ovamo i smaknite ih pred mojim očima!'

28Rekavši to, nastavi put uzlazeći u Jeruzalem.

29Kad se približi Betfagi i Betaniji, uz goru koja se zove Maslinska, posla dvojicu učenika 30govoreći: Hajdete u selo pred vama. Čim uđete u nj, naći ćete privezano magare koje još nitko nije zajahao. Odriješite ga i dovedite. 31Upita li vas tko: 'Zašto driješite?', ovako recite: 'Gospodinu treba.' 32Oni koji bijahu poslani otiđoše i nađoše kako im bijaše rekao. 33I dok su driješili magare, rekoše im gospodari: Što driješite magare? 34Oni odgovore: Gospodinu treba. 35I dovedoše ga Isusu i staviše svoje haljine na magare te posjednuše Isusa. 36I kuda bi on prolazio, prostirali bi po putu svoje haljine. 37A kad se već bio približio obronku Maslinske gore, sve ono mnoštvo učenika, puno radosti, poče iza glasa hvaliti Boga za sva silna djela što ih vidješe:

38Blagoslovljen Kralj, Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Na nebu mir! Slava na visinama!

39Nato mu neki farizeji iz mnoštva rekoše: Učitelju, prekori svoje učenike. 40On odgovori: Kažem vam, ako ovi ušute, kamenje će vikati!

41Kad se približi i ugleda grad, zaplaka nad njim 42govoreći: O kad bi i ti u ovaj dan spoznao što je za tvoj mir! 43Ali sada je sakriveno tvojim očima. Doći će dani na tebe kad će te neprijatelji tvoji opkoliti opkopom, okružit će te i pritijesniti odasvud. 44Smrskat će o zemlju tebe i djecu tvoju u tebi. I neće ostaviti u tebi ni kamena na kamenu zbog toga što nisi upoznao časa svoga pohođenja.

45Ušavši u Hram, stane izgoniti prodavače. 46Kaže im: Pisano je: Dom moj bit će Dom molitve, a vi od njega načiniste pećinu razbojničku!

47I danomice naučavaše u Hramu. A glavari su svećenički i pismoznanci tražili kako da ga pogube, a tako i prvaci narodni, 48ali nikako naći što da učine jer je sav narod visio o njegovoj riječi.