1 Kad se približe Jeruzalemu, Betfagi i Betaniji, do Maslinske gore, pošalje dva učenika 2i kaže im: Hajdete u selo pred vama. Čim u nj uđete, naći ćete privezano magare koje još nitko nije zajahao. Odriješite ga i vodite. 3Ako vam tko reče: 'Što to radite?' recite: 'Gospodinu treba', i odmah će ga ipak ovamo pustiti. 4Otiđoše i nađoše magare privezano uz vrata vani na cesti i odriješe ga. 5A neki od nazočnih upitaše: Što radite? Što driješite magare? 6Oni im odvrate kako im reče Isus. I pustiše ih. 7I dovedu magare Isusu, prebace preko njega svoje haljine i on zajaha na nj. 8Mnogi prostriješe svoje haljine po putu, a drugi narezaše zelenih grana po poljima.

9I oni pred njim i oni za njim klicahu: Hosana! Blagoslovljen Onaj koji dolazi u ime Gospodnje!

10Blagoslovljeno kraljevstvo oca našega Davida koji dolazi! Hosana u visinama!

11I uđe u Jeruzalem, u Hram. I sve uokolo razgleda, pa kako već bijaše kasno, pođe s dvanaestoricom u Betaniju.

12Sutradan su izlazili iz Betanije, a on ogladnje. 13Ugleda izdaleka lisnatu smokvu i priđe ne bi li na njoj što našao. Ali došavši bliže, ne nađe ništa osim lišća jer ne bijaše vrijeme smokvama. 14Tada reče smokvi: Nitko nikada više ne jeo s tebe! Čuli su to njegovi učenici.

15Stignu tako u Jeruzalem. On uđe u Hram i stane izgoniti one koji su prodavali i kupovali u Hramu. Mjenjačima isprevrta stolove i prodavačima golubova klupe. 16I ne dopusti da itko išta pronese kroz Hram. 17Učio ih je i govorio: Nije li pisano: Dom će se moj zvati Dom molitve za sve narode? A vi od njega načinili pećinu razbojničku! 18Kada su za to dočuli glavari svećenički i pismoznanci, tražili su kako da ga pogube. Uistinu, bojahu ga se jer je sav narod bio očaran njegovim naukom.

19A kad se uvečerilo, izlazili su iz grada.

20Kad su ujutro prolazili mimo one smokve, opaze da je usahla do korijena. 21Petar se prisjeti pa će Isusu: Učitelju, pogledaj! Smokva koju si prokleo usahnu. 22Isus im odvrati: Imajte vjeru Božju. 23Zaista, kažem vam, rekne li tko ovoj gori: 'Digni se i baci u more!' i u srcu svome ne posumnja, nego vjeruje da će se dogoditi to što kaže - doista, bit će mu! 24Stoga vam kažem: Sve što god zamolite i zaištete, vjerujte da ste postigli i bit će vam! 25No kad ustanete na molitvu, otpustite ako što imate protiv koga da i vama Otac vaš, koji je na nebesima, otpusti vaše prijestupke. 26#

27I dođu opet u Jeruzalem. Dok je obilazio Hramom, dođu k njemu glavari svećenički, pismoznanci i starješine. 28I govorahu mu: Kojom vlašću to činiš? Ili tko ti dade tu vlast da to činiš? 29A Isus im reče: Jedno ću vas upitati. Odgovorite mi, pa ću vam kazati kojom vlašću ovo činim. 30Krst Ivanov bijaše li od Neba ili od ljudi? Odgovorite mi! 31A oni umovahu među sobom: Reknemo li 'od Neba', odvratit će 'Zašto mu dakle ne povjerovaste?' 32Nego, da reknemo 'od ljudi!' - Bojahu se mnoštva. Ta svi Ivana smatrahu doista prorokom. 33I odgovore Isusu: Ne znamo. A Isus će im: Ni ja vama neću kazati kojom vlašću ovo činim.