2Strijele se tvoje u me zabodoše, ruka me tvoja teško pritisnu:

3na tijelu mi ništa zdravo nema zbog gnjeva tvog, od grijeha mojih mira mi nema kostima.

4Zloće moje glavu su mi nadišle, kao preteško breme tište me.

5Rane moje zaudaraju i gnjiju zbog bezumnosti moje.

6Pogurih se sav i zgrčih, povazdan lutam žalostan.

7Moji bokovi puni su ognjice, na tijelu mi ništa zdravo nema.

8Iscrpljen sam i satrven posve, stenjem od jecanja srca svojega.

9O Gospode, sve su mi želje pred tobom, i vapaji moji nisu ti skriveni.

10Srce mi udara silno, snaga me ostavlja i svjetlost vida očinjeg gasi se.

11Prijatelji i drugovi od rana mojih uzmakoše, i moji najbliži stoje daleko.

12Namještaju mi zamke oni koji mi život vrebaju, koji mi žele nesreću, propašću mi prijete i uvijek smišljaju prijevare.

13A ja sam kao gluh i ništa ne čujem i, kao nijem, usta ne otvaram.

14Postadoh k'o čovjek koji ne čuje i koji u ustima nema odgovora.

15Jer u tebe se, o Jahve, uzdam, ti ćeš me uslišati, Jahve, Bože moj!

16Rekoh: Nek' se ne raduju nada mnom; kad mi noga posrne, nek' se ne uzdižu nada mnom!

17Jer umalo ne propadoh, i moja je bol svagda preda mnom.

18Bezakonje svoje ja priznajem i pun sam žalosti zbog grijeha svojega.

19A koji su bez razloga protiv mene, moćni su, i mnogi su koji me mrze nepravedno.

20Za dobro zlom mi uzvraćaju, protive mi se što tražim dobro.

21O Jahve, ne ostavljaj me! Bože moj, ne udaljuj se od mene!

22Požuri se meni u pomoć, Gospode, spase moj!