1 Reče Jahve: Uzmi veliku ploču i napiši na njoj ljudskim pismom: Maher Šalal Haš Baz - Brz grabež - hitar plijen. 2Potom uzeh vjerne svjedoke, svećenika Uriju i Zahariju, sina Berekjina. 3Približih se proročici te ona zače i rodi sina. Jahve mi reče: Nazovi ga Maher Šalal Haš Baz, 4jer prije no što dijete počne tepati 'tata' i 'mama', nosit će se pred kralja asirskog sve bogatstvo Damaska i plijen Samarije.

5I opet mi reče Jahve:

6Jer narod ovaj odbacuje mirne tekućice Šiloaha, a dršće pred Rasonom i pred sinom Remalijinim,

7navest će Gospod na vas vodu Eufrata, silnu i veliku - kralja asirskog i svu slavu njegovu - i ona će izići iz rukava svoga, preliti se preko svih obala;

8provalit će u Judeju, razlit' se i poplaviti je, popeti se do grla njezina; i krila će svoja raširiti preko cijele tvoje zemlje, o Emanuele.

9Udružite se samo, narodi, al' bit ćete smrvljeni! Poslušajte, vi kraljevi daleki, pašite se, bit ćete smrvljeni, pašite se, bit ćete smrvljeni!

10Kujte naum - bit će uništen, dogovarajte se samo, bit će uzalud, jer s nama je Bog!

11Jer, ovako mi reče Jahve, kad me rukom uhvatio i opomenuo da ne idem putem kojim narod ovaj ide:

12Ne zovite urotom sve što narod ovaj urotom zove; ne bojte se čega se on boji i nemajte straha.

13Jahve nad Vojskama - on jedini nek' vam svet bude; jedino se njega bojte, strah od njega nek' vas prožme.

14On će vam biti zamka i kamen spoticanja i stijena posrtanja za obje kuće Izraelove, zamka i mreža svim Jeruzalemcima.

15Mnogi će od njih posrnuti, pasti, razbiti se, zaplesti se, uhvatiti.

16Pohrani ovo svjedočanstvo, zapečati ovu objavu među učenicima svojim: 17Čekat ću Jahvu koji je lice svoje sakrio od doma Jakovljeva - u njega ja se uzdam. 18Evo, ja i djeca koju mi Jahve dade Izraelu smo znak i znamenje od Jahve nad Vojskama što prebiva na Gori sionskoj.

19Reknu li vam: Duhove pitajte i vrače koji šapću i mrmljaju - dakako, narod mora pitati svoje bogove i za žive u mrtvih se raspitivati! - 20Uza Zakon! Uza svjedočanstvo! Tko ne rekne tako, zoru neće dočekati. 21Lutat će zemljom potlačen i gladan, izgladnjela bijes će ga spopasti, proklinjat će svoga kralja i svog Boga. Okrene l' se k nebu, 22pogleda l' po zemlji, gle, svuda samo mrak i strava, svuda tmina tjeskobna. Ali će se tama raspršiti,